€-OBRAZOVANJE

Tu i tamo, po obodima tranzicije, u harmonizovanom dijalogu između privatizacije i korupcije, s ciljem da se multikulturalni i unakrsno zaheftani mirovni sporazumi jednom zauvek rascvetaju na tlu nekadašnje Jugoslavije - u duhu tolerancije i obuzdane mržnje - uredno je posuta i nova doza trnja na putu do zvezdane Evrope. Reč je o multunacionalnoj profitabilnoj transformaciji obrazovanja po GATSu (The General Agreement on Trade in Services) pod okriljem WTOa (World Trade Organization) koja se u novonastalim postjugoslovenskim etnijama sprovodi u praksu, više ili manje, bez zamaranja javnosti o tome - u već prepoznatljivom maniru pokušaja legalne tranzicijske pljačke, ovog puta, u domenu obrazovanja i visokog školstva.

Četiri osnovne tačke GATSa koje se teškom mukom, u poslednjih nekoliko godina, širom sveta transformišu u rečnik nove generacije ljudskih prava, garantujući svim nerezidentima (birokratski i politički korektan naziv za strance) jednakopravan pristup bilo kom nacionalnom finansijskom tržištu, odnose se na:

Obrazovanje bez granica, nova roba na globalnoj pijaci svega i svačega, postaje konkurentna i profatibilna uslužna grana, koja je, u toj svojoj liberalnoj komercijalizaciji i multunaconalizaciji, ipak, mišljena da bude dostupna svima, bez obzira na klasu, rasu, rod, veru, etno pedigre i još mnoge druge nasleđene i novostečene (ne)jednakosti. Jedini i neophodan uslov je, svakako, novčano ulaganje koje bi omogućilo kako surogatni proces e-learning obrazovanja, tako i mobilnost za sve - za one koji žele da se obrazuju, a pre svega, za one koji žele da ulože i zarade na razvoju, jednako konkurentnog i slobodnog obrazovnog tržišta. Drugim rečima, osnovno ljudsko pravo na obrazovanje zamenilo je neprikosnoveno pravo na kupovinu obrazovanja, bez obzira, da ponovim, na klasu, rasu, rod, veru, etno pedigre - što nekako i ne iznenađuje, s obzirom na to, da status potrošača ne podleže konfliktnim identitetarnim politikama, a još manje statusu punopravnog državljanstva/rezidentstva, koje se ovom prilikom zaobilazi kao faktor rizika globalizirajuće reforme obrazovnog multinacionalnog sistema.

Poslednjih godina, obrazovna politika EU marljivo sprovodi u delo ova osnovna načela GATSa, naročito, putem dugo pripremanog Bolonjskog procesa, uz izvesne političko-socijalne jednokratne ustupke u procesu prilagođavanja. Istovremeno, ovakva politika, isto tako, svima ponaosob pruža šansu da se dokažu u krajnjem iskorišćavanju svojih sposobnosti i mogućnosti, ne bi li u toj novoofromljenoj akademskoj Be(ne)ton areni pokazali beskrajno elastičnu konkurentnost, uspešnost i različitost u odnosu na sve druge (vizno ograničeni učesnici se posebno testiraju EU birokratijom, nadamo se, s obzirom na profitabilni potencijal, ne još zadugo).

U nostalgičnom imaginariju nekadašnje Jugoslavije, u kojoj Slovenija operira po on/off principu u iščekivanju da ostatak bivše joj države zakorači punopravno u EU, ovakva profitabilna globalizirajuća politika ima i svoj lokalni specifikum: progresivno umnožavanje demokratizirajućih znanja i mulitikulturalnih istina o novonastalim postjugoslovenskim etnijama koje omogućavaju da se u tom, još uvek tranzicijskom regionu, ipak, pre bilo kakvog globaliziranja, dobro iskoriste potencijali domaće/monopolističke obrazovne politike i to u skladu sa slobodnom interpretacijom već prihvaćenih/podpisanih pravila GATSa. Sa izuzetkom nekoliko studentskih protesta/plenuma koji su u Zagrebu, Zadru, Tuzli, Novom Sadu uspeli da makar za trenutak probude javnost u tim novostvorenim postjugoslovenskim državama, još uvek se ne nazire bilo kakva politika otpora prema novom sistemu obrazovanja, koji zamenjuje stari i besplatni, što će svakako ovim novim prekograničnim komercijalnim vrednostima, ostvarenim sa GATSom u Bolonji i Bolonjom u GATSu, omogućiti da se bespovratno sprovedu i ojačaju, takođe, i u ovim krajevima ne-EU Evrope.

Utopijski ideal znanja pretočen u sistem obrazovanja koji se kroz istoriju kačio u različite političke državotvorne mreže od antike do skora, a u nedavno zatrtom komunizmu/socijalizmu postao nekakvo opšte dobro oteto iz salonskog dekora građanske ideologije, makar na ovim prostorima, učestalim revizionističkim politikama se upisao u novu postideološku generaciju ljudskih prava, koja podleže jednino pravilima multinacionalnog kapitala. Zahvaljujući jednom od najuspešnijih kanala za ostvarivanje njegove profitabilnosti GATSu, obrazovanje se tako sve više usmerava ka multinacionalnoj konkurentnosti u sticanju kapitala, pri čemu se stari humanistički imperativ znanja jesam, sve brže zamenjuje turbo-kapitalističkim imam.